Kako raditi pametnije da postignete više? M.Hansen

//Kako raditi pametnije da postignete više? M.Hansen

Kako raditi pametnije da postignete više? M.Hansen

By | 2018-05-12T18:32:04+00:00 april 28th, 2018|Lifestyle|0 Comments

Profesor Morten Hansen ( UC Berkeley) pregledao je 200 akademskih radova, intervjuisao je preko 120 stručnjaka, sproveo je pilot studiu na preko 300 subjekata i stvorio okvir kojim je testirao na 5000 učesnika iz različitih industrija i različitih obrazovanja. Pronašao je sedam ponašanja koja su činila 66% razlike u načinu izvođenja poslova.U svojoj knjizi : “ Great work : How Top Performers Do Less ,Work Better and Achieve More“ opisuje svih sedam ali mi ćemo se bazirati na tri koja su meni privukla pažnju.

Radi manje zatim se opsesivno fokusiraj

Svi se slažemo da treba da prestanemo da pokušavamo da izvršimo milion stvari od jednom i da prekinemo sa multisakingom. Po istraživanju M. Hanesen-a odustajanje od mulititaskinga je samo pola rešenja. Najbolje rangirani radnici fokusiraju se na nekoliko glavnih ciljeva, ali se na te ciljeve zatim opsesivno fokusiraju.

Odlomak iz knjige:

“ Kada se odrede prioritete, opsesivno se fokusiraju na zadatke kako bi sproveli i uradili kvalitetan posao. Ta ekstremna posvećenost prioritetima stvara nesvakidašnje rezultate. Najbolji izvođači rade manje ali i manje imaju bez ciljnih akivnosti, više se fokusiraju na cilj. Ovaj način sagledavanja odbacuje konvencionalno razmišljanje o fokusiranju, po kojem je potrebno da se fokusirate na nekoliko zadataka. Pored odabira zadataka na koje ćemo se fokusirati potrebno je i zadžati opsesiju ka ostavrenju ciljeva.

Ova strategija bi pomerila našu produktivnost sa 50 % na 75%. Šta se zapravo dogodilo? Koristeći varijaciju klasičnog naučnog principa „Okamova oštrica“ po kome objašnjenje bilo kog fenomena treba da pravi što je manje moguće pretpostavki, eliminišući one pretpostavke koje ne utiču na zaključke hipoteze ili teorije, koja je u pitanju odnosno najjednostavnije rešenje je uvek najbolje, pomaže nam da počnemo  da odstranjujemo aktivnosti iz našeg radnog dana koje utiču na  našu proaktivnost i produktivnost.

Odstaranjivanjem ili delagiranjem zadataka, određivanjem prioriteta, posvećenosti , koraka i procedura, preostaje nam energija koju možemo usmeriti na aktivnosti koje su zaista bitne. Da li je zaista bitno da proveravate mail na svakih 5 minuta? Da li će svet stati ako Vi ne odete na sastanak?

Ukoliko se plašite, uradite ono što predlaže profesor Cal Newport, razgovarajte sa vašim šefom ili menadžerom u vezi prioriteta. Vrlo je moguće da pravite niz netačnih proračuna kroz pretpostavku da nešto „mora“ da se uradi, u razgovoru sa menadžerom možete zaključiti koje su stvari zaista bitne a koje manje. Kada redukujete broj aktivnosti koje izvodite , redukovaćete i potrošnju vremena.

Vreme je da pređemo na sledeći princip : „Kako da radite manje, a postignete više?

Kako raditi pametnije da postignete više? M.Hansen

Kako raditi pametnije da postignete više? M.Hansen

Iskoristite sopstveni um

Svakome je poznato da bi postali ekspert u nekoj oblasti potrebno je minimum 10000 sati učenja, ovo podrazumeva 10000 svesnih i prisutnih sati učenja. Kako se ovo odnosi na današnji način poslovanja? Na ovo pitanje Hansen nam daje jednostavne savete:

  • Izaberite jednu i samo jednu veštinu koju želite da razvijete- Radite manje i sa opsesijom . Pokušavajući da unapredite više veština odjednom neće vas odvesti nigde. U koliko želite da bolje prezentujete nešto, pisanje raporta će sačekati dok ne savladate prvu veštinu.
  • Odedite sebi 15. minuta- U ovih 15 minuta predstavite svoju veštinu na poslu. Procenite i ocenite koliko ste napredovali i šta je još potrebno da promenite.
  • Vežbajte neverbalnu komunikaciju
  • Zatražite povratnu informaciju

Ako vam se čini da je ovo previše posla i da ćete usavršavanjem činiti nove greške možete se zapitat:“ Zašto onda i menjati bilo šta, kada sam već dobar u tome? „.Istraživanje je jasno : Ne usavršavanje veština, kratkoročno dovodi do ostvarivanja ciljeva ali dalje ne usavršavanje dovodi do prosečnosti.

Doktori koji su radili samo na lakšim slučajevima bolje su radili u početku, ali oni koji su se suočavali sa poteškoćama i težim problemima poboljšavali su svoje veštine i prevazišli kolege. Hansen je takođe pronašao da oni koji sami sebe nateraju da budu bolji , rangirani su sa 15 poena više .

I ako sve ovo zvuči previše dobro, zapitajmo se odakle da pronađemo energiju za opsesiju i usavršavanje?Pređimo na treći korak.

Osetite strast i svrhu

Najbolji radnici ne samo da prate strast već imaju i osećaj svrhe u tome što rade. Kombinacija svrhe i smisla daje velike rezultate, podiže nivo energije i povećava iznos uloženog truda . Analizirajući podatke istraživanja, otkrivena je velika povezanost između  uloženog truda i posedovanja svrhe i smisla.  Stast i svrha jasno mogu da predvide količinu truda za vreme radnog dana .

Neki ljudi će na ovo istražanje reći da ne osećaju strast prema svom poslu, međutim Hansen je pronašao da u svakoj industriji postoje ljudi koji poseduju strast i svrhu prema poslu. I ako mnogi ljudi smatraju da strast mora doći od zadataka koje obavljate, to zapravo nije istina. Zapravo istraživanja pokazuju drugačije, Hansen je pronašao 6 načina da izvedete strast iz svog posla:

  • Zadatak- ono što treba da uradite vas uzbuđuje.
  • Postignuće- kada izvršite zadatak , možete dobiti nagradu ili sam osećaj da ste kompletirali nešto .
  • Kreativnost- Mogućnost kreativnog rešenja za vreme rada u mnogim ljudima stvara strast prema radu
  • Međuljudski odnosi- možda posao i nije toliko sjajan ali su ljudi koji rade sa vama.
  • Učenje- ljudima se budi strast prema poslu ukoliko imaju mogućnost da nauče nešto novo.
  • Stručnost- ljudima se najviše budi strast kada obavljaju zadatke u kojima su dobri.

Svrha se ogleda u davanju vrednosti onome na čemu radimo. Svrha je kao i strast izuzetno lična, i jako malo ima veze sa samim zadatko koliko sa našim doživljajem zadatka.

Kako raditi pametnije da postignete više? M.Hansen

Kako raditi pametnije da postignete više? M.Hansen

Zaključak

U koliko poštujemo ova kratka pravila možemo unaprediti svoje vreme na poslu, i da umesto teže radimo pametnije. Međutim kao i svuda u životu i ovde postoji mala začkoljica, ukoliko ste strasni i sa svrhom na poslu vrlo je moguće da ćete radi više i ostajati duže naposlu, što može dovesti do narušavanja balansa između posla i privatnog života.

U koliko uspevate da održite smisao i svrhu u poslu i uspevate da pronađete zadovoljstvo u druženju i porodici onda govorimo o uspešnom balansu između posla i privatnog života, kome se svi radujemo.

Balansiranje između života i posla može biti izuzetno stresno, ali ako balansirate između dve strasti može biti zadovoljavajuće,

Ako imate bilo kakvih pitanja ili želite da me kontaktirate budite slobodni da to učinite putem emaila ili broja telefona, kako god vama više odgovara. Stojim vam na raspolaganju.

Od srca

Ljiljana

Leave A Comment

20 − 14 =