Mit (ovi) popularne psihologije

//Mit (ovi) popularne psihologije

Mit (ovi) popularne psihologije

By | 2018-05-12T18:31:07+00:00 maj 2nd, 2018|Lifestyle|0 Comments

U proteklih nekoliko decenija lansirana je tako zvana popularna psihologija, koja je na žalost stvorila mnogo mitova koji su kod ljudi izazvali nerazumevanje kako mozak funkcioniše i kako tumačiti ponašanja i neverbalne znakove oko njih.

Volela bih da ljudi koji čitaju moje tekstove naprave razliku između  popularne psihologije i pozitivne psihologije. Pozitivna psihologija je mlada grana psihologije nastala je kao rezultat otpora na preteranu usmerenosti psihologije patološkim stanjima, kao što su mentalne bolesti, njihovo istraživanje i traženje načina izlečenja. Usmerenost tradicionalne psihologije na mentalne bolesti uslovila je da se naglasak stavljao na probleme, slabosti i teškoće pojedinca, pri čemu su psiholozi zanemarili optimizam, nadu i zadovoljstvo kao važne činioce za normalno funkcionisanje pojedinca.

Pozitivna psihologija nije mislite pozitivno i dobre stvari će vam se dogoditi, poularna psihologija je održavati pozitivan stav prema životu ali ne zahtevati da nam se dobre stvari događaju i da nam sva osećanja i misli budu pozitiva ,prosto to nije realno i nije život.

Popularna psihologija predstavlja kompilaciju slučajno izabranih činjenica koje je neko izvukao i pokušao da pretoči u pozitivnu psihologiju ili generalno u psihološku teoriju.

10 mitova popularne psihologije

10 mitova popularne psihologije

U nastavku vam predstavljam deset najčešćih mitova koje ljudi vezuju za popularnu psihologiju

Mit 1. Osmeh je ključ sreće

U poslednjih nekoliko godina, vlada mit koji da ukoliko se uvek i stalno smejete , pogotovo u lošem danu da  će  te biti srećni. Ideja lake sreće nam je svima dopadljiva , samo smejanje  i osehivanje je neće rešiti naše probleme i odagnati osećaj nezadovljstva.

Drugi problem koji vezujem za stalno osmehivanje je promocija stalne sreće. Ko je zapravo satlno srećan : Psihopate! S toga ako doživljavate više emocija od sreće sa sigurnošću mogu reći da ste normalno ljudsko biće. Istraživanja pokazuju da potiskivanjem emocija  podižemo nivo stresa i time „tonemo“ dublje u negativnost. Međutim dešava nam se da po neki put espresija i prikazivanje naiš emocija nije prikladna za javnost i da tada trebamo da nametnemo sebi lažan osmeh, u ovakvim sluičajevima ako u sebi validiramo i objasnimo emocije (mentalizujemo i neutrališemo) dobijamo isti učinak kao i da smo ih ispoljili.

Sa druge strane, kada imate loš dan ono što vam može pomoći je humor. Pomaže vam jer vas izmešta iz jednog osećanja i pomaže vam da prekinete krug negativnosti.

 

Mit 2. Ako smo srećni imamo više samopouzdanja

Istraživanja su pokazala da zauzimajući stav da je sve lepo, ružičasto i obojeno duginim bojama ne pomažemo sebi, ali da placebo efejat utiče na nas ako takvu informaciju čujemo od eksperta.  Istraživanje koje je sprovela Amy Cuddy, da zauzimanje poze super žene  snižava nivo stresa i povećava nivo testosterona koji nam pomaže da izgledamo i da se osećamo samopouzdano, međutim 2015 . godine u ponovljenom istraživanju tvrdnja A.Cuddy nije potvrđena.

Mit 3. Suprotnosti se privlače

Svako od nas je bar čuo ili dao ovakvo objašnjenje za svoju vezu. Zapravo ova tvrdnja je samo mit, glavni razlog popularnostiovog mita je u verovanju da razlika potencijalnog partnera može da nam donese balansirani odnos.

Zapravo istina je drugačija i ako bivamo privučeni razlikom ta ista razlika nas na kraju i razdvoji. U koliko smo privučeni partnerom sa kojim delimo većinu interesovanja , ostvarujemo uspešne veze sa ljudima sa kojima se slažemo u više interesovanja i sa kojima na sličan način komuniciramo.

10 mitova popularne psihologije

10 mitova popularne psihologije

 

Mit 4. Svi smo kreativniji ako učestvujemo u „brainstorm“-ingu

I ako je u današnjem biznis svetu izuzetno zastupljen grupni rad, i iznošenje ideja na grupnim sastancima pojedinim ljudima ovo jako teško pada. I ako je davanje feedbacka najbolji način učenja nekim ljudima je mnogo bolje to saopštiti u individualnom razgovoru.

U svakom timu treba ostaviti prostora da ljudi rade na sebi blizak način i podsticati da izlaze iz zone komfora koliko god je to moguće.

Mit 5. Ispoljavanjem besa, bes se umanjuje

Kao što je stalna sreća mit isto tako je stalno ispoljavanje besa nam nanosi štetu. Umesto da naučimo da smirimo sebe, ispoljavanjem besa podiže nivo besa i tim načinom postajemo sve ljući i besniji kako vreme prolazi. Umesto ispoljavanjem besa na destuktivan način trebamo da naučimo da bes iskazujemo na produktivniji i smireniji način. Načini iskazivanje besa :

  • kratka pauza u kojoj ćemo se odvojiti od situacije
  • identifikovanje uzročnika besa
  • upoznavanje sa urzocima besa
  • kanalisanje besa u vežbanje

Mit 6. Ili leva ili desna hemisfera mozga

Dugo sam i sama verovala u ovaj mit:

„Ljudi koji ko su kreativniji koriste više desnu hemisferu mozga, dok ljudi koji su analitičniji koriste levu stranu mozga.“

Ideja i dominantnoj strani je prositekla iz aktivnosti koje su vezane za određenu hemisferu .

Istraživanja zapravo pokazujuju da je ideja o dominantnoj hemisferi netačna. Svako od nas koristi ode strane mozga jednako , većina sposobnosti se nalazi u drugačijim regijama u mozgu.

10 mitova popularne psihologije

10 mitova popularne psihologije

Mit 7.Muškarci i žene imaju različite načine komuniciranja

I ovo je jedan od mitova u koje sam i sama verovala, verujem i da je veliki broj ljudi došlo u poteškoću komunikacije sa suprotnim polom . Mit je zasnovan ja uverenju da su muškarci i žene drugačiji i da korisitmo drugačije načine komunikacije.

Zapravo, iskustvo i istraživanja su mi pokazala drugačije, kroz istaživanja uviđamo da muškarci i žene nisu drugačiji makar kroz psihološki aspekt.

Prema istraživanju koje je objavljeno od starne Američke Psihološke Asocijacije , ljudi komuniciraju i ponašaju se kroz rodne uloge koje proitiču iz njihovog okruženja. Kada otklonimo očekivanja rodne komunikacije i šta bi trebalo , i muškarci i žene komuniciraju jednostavno.

Mit 8. Kriza srednjih godina je neizbežna

Trend koji vlada na zapadu polako se širi i kod nas. Kroz ovaj mit ljudi shvataju da nisu proživeli život i vraćaju se u etapu gde su se osećali da pripadaju. Zašravo u srednjum godinama se prvi put istinski susrećemo sa smrću , tada ostajemo bez roditelja i postajemo svojoj deci osnonac na šta mnogi ljudi nisu spremni.

Istina je da samo 10% ljudi iskusi „krizu srednjih godina“ kakva je prikazana u američkim filmovima. Mnogo više ljudi se osami i pokušava da prihvati novu životnu ulogu i da se suoči sa prolaznošću života.

Mit 9. Vaša ličnost se stabilizuje kada odrastete

Prema mitu,nakon 25 godine naš mozak je kompletno razvijen, prošli smo kroz različite traume i naš dalji život je stabilan. Ok, ovo bi bilo lepo da je istinito, istraživanja su pokazala drugačiju sliku:

  1. ljudi postaju prijatniji kako postaju starii
  2. Žene su manje emotivno osetljive kako stare
  3. I muškarci i žene postaju manje otvoreni prema drugima
  4. Savestnost nam postaje viša

Ove promene pokazuju i da nakon dostigunte „zrelosti“ ljudi imaju priliku da se menjaju ako to žele.

Mit 10. Prosečna osoba koristi samo 10% kapaciteta mozga

Istraživanja pokazuju da mi koristimo 100% naš mozak. Ključ je u tome da ne koristimo svaki aspekt mozga u svakom trenutku .Svaki deo našeg mozga služi drugačijoj funkciji, centar za disanje je aktivan uvek dok drugi delovi koji su odgovrni za određene aktivnosti kao na primer rešenje problema aktiviraju se prema potrebi. Ako sagledamo to iz takvog ugla, životni stil određenih ljudi  aktivira njihov mozak više nego drugima, ali svi zajedno koristimo 100%.

 

Ako imate bilo kakvih pitanja ili želite da me kontaktirate budite slobodni da to učinite putem emaila ili broja telefona, kako god vama više odgovara. Stojim vam na raspolaganju.

Od srca

Ljiljana

Leave A Comment

1 + 9 =