Partnerski odnos

//Partnerski odnos

Partnerski odnos

By | 2018-10-16T11:24:31+00:00 oktobar 16th, 2018|Lifestyle|0 Comments

Kao što smo u Nedelju u  Live-u na Instagramu pričali evo teksta o odnosima i na koji način odnos (e) koje smo razvili u detinjstvu preslikavamo na odnos (e) kasnije u životu. Kada govorimo o teoriji odnosa govorimo o  Afektivnoj vezanosti. Ova teorija predstavlja teoriju o poreklu i prirodi čovekove osećajnosti. Začeta u psihoanalitičkim krugovima, oslonjena na doprinose etologije, uporedne psihologije i kibernetike.Teorija afektivnog vezivanja nastaje kao rezultat saradnje pshioanalitičara Džona Bolbija i psihologa Meri Ejnsvort.

Afektivna vezanost odnosi se na specifičan odnos koji se u najranije detinjstvu formira između majke i deteta i traje kroz čitav život, kao trajna psihološka veza uspostavljena između dvoje ljudi.

Eksperiment koji je delimično inspirisao Bolbija da istražuje teoriju o attachmentu je ekeperiment koji je Hari Harlou sprovodio sa na rezus majmunima.

Hari Horlu eksperimentiše na rezus majmunima tako što tek rođene majmunčiće odvaja od majke i stavlja u kavez sa dvema veštačkim majkama. Jedna majka je žičana konstrukcija, ali sa flašicom mleka, a druga mekana ali bez hrane. Bebe rezus majmuna provodile su dane na mekanoj toploj majci odlazeći do majke sa flašicom mleka samo kada su gladne. Ovi nalazi bili su u suprotnosti sa pretpostavkama teorija učenja i psihoanalize. Harlov postavlja da kontakt radi sigurnosti dovodi do formiranja privrženosti, a ne hrana.

Za razliku kod majmunčića , dete majku prvo nauči da razlikuje pre nego što krene da se pribija uz nju. Na osnovu ovog nalaza Bolbi shvata suštinu afektivnog odnosa i posatavlja teoriju.

Teorija odnosa

Mnogo ekeperimenta , u  različitim kulturama je sprovođeno da bi se došlo do sledećih rezultata da se deca vezuju na 4 načina:

  1. Sigurna privrženost: Dete se oseća prijatno tokom igre sa igračkama, protestuje kada majka odlazi i brzo se smiruje po njenom povratku, prihvata umirivanje majke i vraća se istraživanju igračaka i okoline. Takođe ove bebe u majčinom prisustvu energičnije istražuju sredinu, nego kad je majka odsutna ili prisutan stranac. Ove majke su baza sigurnosti iz koje se kreće u istzraživanje, kao i uteha posle odvajanja.
  2. Nesigurna-Izbegavajuća: Dete pokazuje malo ili uopšte ne pokazuje znake distresa pri majčinom odlasku. Dete je usmereno ka istraživanju igračaka. Dete pokazuje malo ili uopšte ne pokazuje reakcije pri majčinom dolasku ili može da je ignoriše. Ne reaguje ni na dolazak ni na odlazak majke naučeno da se njegova očekivanja ne ispunjavaju, a da nereagovanjem ispunjavaju majčina očekivanja
  3. Nesigurna-Ambivalentna– Dete pokazuje tugovanje pri majčinom odlasku, dete može da prihvati kontakt sa stranom osobom. Pri majčinom povratku, dete pokazuje ambivalentnost i otpor prema kontaktu sa majkom i vraća se igri. Dete može da pokaže znake ljutnje, ali i da istovremeno pokazuje želju da bude u blizini majke. Karakteristično je i njihovo ponašanje kada stranac uđe u prostoriju za igranje, ove bebe kao da se zabrinu za svoje majke. Potpuno se prikače za majke, ometajući je i u najpovršnijoj komunikaciji sa strancem, insistiraju da gleda u njih, da se igra sa njima, okreću joj glavu u pravcu suprotnom mestu na kome se nalazi stranac..
  4. Dezorganizovani: Dete ne pokazuje jasno organizovano ponašanje. Može da se ponaša na kontradiktorne načine (na primer približava se majci, ali gleda u stranu, a ne prema njoj)

     

Atačment je psihobiološki sistem koji motiviše ljudska bića da traže blizinu osoba koje mogu da im pruže podršku onda kada im je ona potrebna. To je snažna emocionalna povezanost koju imamo sa posebnim ljudima u svom životu i koja kod nas izaziva prijatnost i radost kada smo sa njima u interakciji, dok nas u periodima stresa njihova blizina može utešiti. Ovaj sistem stvoren je prirodnom selekcijom kako bi se obezbedili bezbednost i opstanak deteta. Za većinu dece je primarna figura privrženosti majka ili glavni pružalac nege, ali deca razvijaju odnos privrženosti i sa drugim osobama.

Osnova odnosa

U centru istraživanja afektivne teorije je odnos između majke i deteta,danas Afekrivnu vezanost baziramo na teoriji Unutrašnjih radnih modela.

Unutrašni radni model predstavljaju kognitivno- afektivne strukture, mentalne reprezentacije, koje se razvijaju na istoriji zajedničkih odnosa. U prvim mesecima života, dete na osnovu svakodnevnih, ponavljanih iskustava sa majkom postepeno gradi unutrašnju predstavu o sebi i o njoj.

Unutrašnji radni modeli

Unutrašnji radni modeli se najaktivnije formiraju tokom druge i treće godine života. Glavna karakteristika unutrašnjeg radnog modela sveta je naša pretpostavka o tome ko su figure za koje se vezujemo, gde se mogu naći i kako očekujemo da odgovoreUnutrašnji radni modeli nastaju na osnovu svakodnevnih kontinuiranih interakcija sa primarnom figurom privrženosti (majkom), na osnovu njene dostupnosti, dosledne osetljivosti i responzivnosti na dečije potrebe, dete postepeno gradi unutrašnje radne modele- sliku o sebi i sliku o majci (drugima).Unutrašnji Radni Modeli su relativno stabilni i pružaju izvestan otpor prema promenama. Vremenom počnu da operišu automatski, na nesvesnom nivou. Dokaz stabilnosti URM- kontinuitet ranih afektivnih veza sa kasnijim vezama.

Afektivna vezanost odraslih

Bolbi: Afektivne veze su prisutne u celom ljudskom veku; Rane afektivne veze perzistiraju i u zrelom dobu; Afektivno ponašanje je odlika ljudi „od kolevke pa do groba”.

NESIGURNO IZBEGAVAJUĆE Afektivna vezanost

Nesigurna, povučena deca odrastaju u krute, odbrambeno fokusirane ličnosti. Ono što nisu dobili (kapacitet za emocionalno reagovanje) ne mogu ni da daju. Uz njih a bez njih rastu njihova deca, žive njihovi prijatelji, partneri. Slika o drugima obojena je nepoverenjem, pa i omalovažavanjem, zato je zatvorenost najsigurniji izbor. Pozitivna slika o sebi čini da investiraju samo u sebe, ali i u deo realnosti za koji veruju da ih neće izneveriti: u materijalna postignuća, u materijalne stvari uopšte.

SIGURNA Afektivna Vezanost

Njihovu životnu strategiju određujue doživljaj prihvaćenosti. Ova deca rastu sa poverenjem u sebe, otvoreni su za komunikaciju, istraživanje, za rast i razvoj uopšte. Odrastaju u samopouzdane, autonomne ličnosti, spremne za životne rizike, i životne radosti. Svojoj deci oni prenose sigurnost, poverenje, toplinu direktnog kontakta, u parterskim vezama neguju kvalitete poverenja i poštovanja.

NESIGURNO PREOKUPIRANA Afektivna vezanost

Ambivalentna deca i kao odrasli ljudi ostaju preokupirana figurom AV. Njihov izbor je borba za naklonost, borba za pažnju. Odrastaju u nesamostalne, „lepljive“ osobe, blokirani su besom, nerazrešenim konfliktima, skloni preteranom uključivanju u afektivni odnos. Sve ovo prenose značajnim drugima. Kao da imaju „loš tajming“ sa njima, ne reaguju na njihove želje i potrebe, nedostupni su[…].

NESIGURNA DEZORGANIZOVANA Afektivna vezanost

Može se očekivati da će ova deca odrasti u ljude sklone neadekvatnoj, preteranoj kontroli drugih, kao pokušaju osiguravanja od iracionalnih strahova, uglavnom bez adekvatnog povoda. Ovi ljudi će funkcionisati kao da pripadaju nekom od preostalih obrazaca a njihova dezorganizovanost i konfuzija će dolaziti do izražaja samo u situacijama koje procene kao stresne i za koje i dalje nemaju strategiju prevazilaženja.

Partnerski odnos

Partnerski odnos

Partnerstvo-Uzajamno dejstvo privrženosti, brižnosti i seksualnosti.

Uticaj iskustva u ljubavnoj vezi na URM:

Ulazak u stabilnu vezu može da dovede do promene onih koji sebe i druge vode u skepticizam o mogućnosti da se ima takva veza. Međutim i sigurne osobe kada su u posebno negativnoj vezi mogu postati nesigurne na osnovu stečenog iskustva. Negativna iskustva pogađaju nas zavisno od dužine trajanja i značajnosti koju im pridajemo.

Dominantni obrasci partnerskog vezivanja:

1. Izbegavajući: Pozitivna slika o sebi uz negativnu sliku o drugom čini da ove osobe smatraju sebe toliko superiornim da ih to sprečava u razvijanju istinskih, otvorenih odnosa sa partnerom. Veze su im najčešće površne i kratkotrajne. Mogu biti i u dugim vezama koje karakterišu nepisana pravila o poštovanju distance, ignorisanju emotivnih izliva partnera, neotvaranju i nepoveravanju. Ove veze mogu obilovati zajedničkim aktivnostima ali ne i razmenom emocija.

2. Sigurni- Dobra slika o sebi i drugima daje im šansu da grade autentične, otvorene partnerske odnose, ispunjene poverenjem. Ovo ne dovodi do isključenja mogućnosti konflikt ali obezbeđuje otvoren razgovor i povećava šanse uspešnog prevazilaženja.

3. Preokupirani- Osobe polaze sa pozicije sopstvene manje vrednosti, u vezu se investiraju preterano, očekujući da će kvalitet partnera na osnovu intenzivne vezanosti nadoknaditi njihove lične manjkavosti. Njihove partnerske veze sklone su simbiozi, dramatične i često upakovane u romantičnu priču o pravoj ljubavi koja ne zna za granice. Od partnera se očekuje da nadoknadi sve dotadašnje nepravde i da ih voli toliko da zavole same sebe.

4. Bojažljivi obrazac- Visoko zavisne od drugih jer sa drugima traže potvrdu sopstvene vrednosti. Istovremeno strahuju od drugih zbog negativnih očekivanja, te su sklone izbegavanju bliskosti[…]

“ Dokazano je da su veze između preokupirane žene i izbegavajućeg muškarca veoma stabilne. Nesigurna anksiozna žena potvrđuje muškarcu da nije pametno zbližiti se previše sa drugima, a muškarac ženi da drugi manje zaintresovani, manje brižni zbog ljubavi nego što je ona. ”

Kolins I Rid

I za kraj

Ono što razlikuje uspešne od neuspešnih veza nije odsustvo konflikta već način na koji se on rešava. Rešavanje koflikta u vezi je važniji prediktor uspešnosti veze, nego način na koji partneri iskazuju podršku i ljubav u periodima kada nemaju sukobe. Klasifikacija ponašanja tokom konflikta: destruktivna i konstruktivna. Korišćenje konstruktivnih i kontrolisanje upotrebe destruktivnih strategija je od krucijalnog značaja za razvoj zdrave i dugotrajne veze.

Afektivno vezivanje je osnov porodičnog života, u nastajanju pruža radost, u raskidu izaziva očajanje.

Porodična sigurna baza: Mreža negujućih odnosa unutar porodice u kojoj se svi članovi osećaju sigurno. Porodična sigurna baza se ostvaruje ponašanjem i osećanje sigurnosti i zavisi od kvaliteta odnosa unutar porodičnog sistema.

Svest o tome da je nekome stalo, da vas ima na umu, omogućava autonomna ponašanja i onda kada ta osoba nije neposredno prisutna.

Kao što sam obećala link dokumentarca koji sam preporučila u Live-u :

Heal Documentary Youtube

Heal Documentary 

Volela bih da čujem vaša mišljena na temu odnosa i prvih veza u životu. Takođe ako pogledate dokumetarac pišite mi , zanimaju me vaše misli i na ovu temu.

Ako imate bilo kakvih pitanja ili želite da me kontaktirate budite slobodni da to učinite putem emaila ili broja telefona, kako god vama više odgovara. Stojim vam na raspolaganju.

Od srca

 

Vaša Ljilja

Leave A Comment

sixteen + fourteen =