Prikaz knjige :“Put do kuće svakog jutra je sve duži!“ Fredrik Bakman

Veliki sam obožavatelj knjiga koje imaju jaku poruku iza sebe. Obožavateljka sam knjiga o ličnom razviju ali svremena na vreme volim da izađem iz polja usavršavanja i da se prepustim nekom romanu. Da li po sinhronicitetu ili potrebom nekako i tada izaberem knjige iz kojh kroz priču prepoznam teoriju. Tako je nekako i ovog puta bilo.

 

Fredrik Bakman

Knjiga o kojoj želim da ti pišem je knjiga :

„Put do kuće svakog jutra je sve duži!“

Fredrik Bakman

Zavolela sam Fredrika Bakmana od kada sam pročitala njegov prvi roman „Čovek po imenu Uve“. Zanimljiva stvar je da sam gotovo 7 meseci sklanjala se od ove knjige smatrajući da je šund i samo izvikana priča.Nakon što me je moj dobavljač polovnih knjiga obavestio da „Uve nije loš i da treba da pročitam“ svratila sam do Lagune i kupila izdanje.Nakon čitanja prve Bakmanove knjige postala sam iskreni ljubitelj Bakmanovog dela, nakon „Čovek po imanu Uve“ pročitala sam i „Moja baka vam se izvinjava“ – koju nisam mogla da isputim iz ruku i pročitala sam je za manje od dva dana, čak sam i jedan kafanski izlazak skratila kako bih se vratila čitanju knjige. Nakon „Moja baka vam se izvinjava“ na red je došla „Brit-Mari je bila tu„. BritMari sam čitala za svoj rođendan i pomogla mi je da skrenem misli koje su bile poprilično crne .

Sada je red na novelu ili kako on kaže priča koja je ipak postala knjiga, sa papirnim stranicama, omotom i svim ostalim.

Zašto sam se odlučila za ovu knjigu?

Ono što me je osvojilo na prvi pogled je sam početak knjige:

“ Onome 

Ko pamti

Nekog 

Ko je zaboravio“

Kakav početak. Verujem da se u svakom od nas budi neka asocijacija na ovu rečenicu i ako je početak emotivan zapravo čitav tekst je pisan iz srca, bez prevlikih emotivnih upliva, toliko da se na momente možete osetiti da ste sa dekom i Noanoa zajedno na klupici ili pecanju.

Fredrik Bekman je autor koji je po prilično dobro upoznat sa ljudskom prirodom i kroz romane je dosta pokazao svoj pogled na ljudsku prirodu što se meni kao čitaocu i terapeutu dopada i olakšava mi povezivanje sa likovima knjige.

Ova pripovetka govori o odnosu oca i sina ali i odnosu dede i unuka Noe. Kroz čitavu pripovetku provlači se ideja o kraju i završetku. Ova priča se bavi mozgom, kako Bekman kaže odnosni o želji da pripoveda o tome šta se događa  kada mozak napusti zemlju pre nego što to uradi naše telo. Bekman u ovom rukopisu govori o zaboravu, strahu koji prati taj zaborav ne samo ljudi koji posmatraju to već i samih aktera zaborava.

O knjizi:

Deda postaje svakog dana sve zaboravniji što njegovog unuka posebni zbunjuje i plaši. Često odluta u stvarnosti vodeći Nou sa sobom što u mislima. Noa ga prati kroz oba putovanja. Sedeći na klupici (i u svom umu i „napolju“) deka vodi duge razgovore sa svojom pokojnom suprugom koju je voleo preko polovine veka. Kroz te razgovore uvek se provlači Noa i koliko mu ona nedostaje. Deda se još uvek seća da je ona volela zumbule i pamti njihov miris.

Deda je oduvek voleo sve u vezi sa matematikom i njegov unuk Noa sa njim deli istu ljubav i strast. Za razliku od Noe, njegov otac Ted je više naklonjen rečima i pisanju kao i Noina baka. 

Omiljena igra dede i Noe je navođenje decimale broja Pi.

Omiljeni delovi knjige:

“ Onome

Ko pamti

Nekog

Ko je zaboravio“

„Najgora stvar u vezi sa starenjem jeste što više nemate ideja.“

„Ponekad moram da vidim svoje misli isoisane slovima da bih shvatio šta osećam“

„Prvo zaboraviš kuda si krenuo,zatim gde si bio i na kraju gde se nalaziš… ili je možda redosled obrnut… čini mi se…“

Ovu knjigu sam pročitala za manje od podne. Ok, nije baš ni toliko obimna ima oko 70 strana. 

Zanimljivo je to da sam se u jednom trenutku toliko udubila u knjigu da nisam čula dozivanje starije komšinice Renate, dok nije dreknula… a tada samo što mi iPad nije ispao iz ruku.

Preporučujem ti da pročitaš ovu knjigu iz više razloga:

  1. Sav prihod ide Fondaciji za mozak 
  2. Upoznaćeš i drugu stranu medalje, pa ćeš se sledeći put manje ljutiti kada neko nešto zaboravi u vezi tebe
  3. Shvatićeš koliko je lako naći se na strani zaborava
  4. Shvatićeš da nije svaki rastanak konačan kraj

O autoru knige : Fredrik Bakman

Fredrik Bakman (rođen 1981) započeo je karijeru kao jedan od najpoznatijih švedskih blogera i kolumnista. 

Debitovao je u književnosti 2012. godine, kada je objavio međunarodni fenomen Čovek po imenu Uve. 

Bakman Fredrik

Bakman

Neobično smešni, dirljivi i mudri, Bakmanovi romani su odiseje običnih ljudi i zadivljujuće priče o svakodnevnoj hrabrosti. Fredrik Bakman je dosad napisao pet romana – svi su dobili pohvale kritike i postali međunarodni bestseleri – i jedno delo iz oblasti publicistike. Romani su mu prodati u dvanaest miliona primeraka širom sveta. 

Čovek po imenu Uve je preveden na četrdeset četiri jezika i nalazi se na petom mestu u Velikoj Britaniji po broju prodatih primeraka u 2016. godini, a 2017. ova priča o dopadljivom džangrizalu slavi godišnjicu kako se nalazi na listi bestselera Njujork tajmsa.

Švedski film koji je snimljen po ovom romanu nominovan je za Oskara 2017. za najbolji strani film. 

Kako sam došla do knjige?

Svi znate da je vreme pandemije. Mnogi servisi su pustili svoje usluge besplatno. Na moju sreću naišla sam na Servis „Bookmate_rs“ koja je pustila 30 dana besplatnog sadržanja.

Više o svemu ovome možeš pročitati na njihovom sajtu ovde.

Knjigu možeš naručiti :  Laguna. 

Ne sarađujem ni sa Bookmate_rs ni sa Vulkanom ni sa Lagunom. Ovo je samo iskrena preporuka knjige koja je na mene ostavila ogroman utisak.

Ovo je bii moj prvi prikaz knjige.

Kako ti se dopao? Da li voliš sadržaj ovakvog tipa?Podeli sa mnom svoje misli!

I ako želiš da se priključiš mojoj zajednici ne zaboravi da se prijaviš na NEWSLETER!

 

Gde me možeš pratiti:

Ig –maldanerlily

Fb page – Moje Novo Ja

Linkedin

Do sledećeg čitanja, budi zdravo!

Ljilja