Zašto ljudi idu na psihoterapiju?

//Zašto ljudi idu na psihoterapiju?

Zašto ljudi idu na psihoterapiju?

By | 2019-03-28T00:43:06+00:00 mart 28th, 2019|Lifestyle|0 Comments

“Zašto ljudi idu na psihoteapiju?”

Ovo pitanje je najčešće koje dobijam u svakodnevnim razgovorima sa različitim ljudima. Shvatila sam da se stigma oko psihoterapije još uvek vrlo aktivna i da se ljudi plaše da ako potraže pomoć plaše da će biti označeni kao ludi.Kroz ovaj tekst ću pokušati iz ličnog iskustva da vam predočim zašto I kada se ljudi javljaju psihoterapeutu.

“Zašto ljudi idu na psihoteapiju?”

Razlozi zbog kojih se ljudi obraćaju za psihoterapiju zavise od individue do individue, odnosno od osobe do osobe. Problemi mogu biti različiti , a ako bih trebala da grupišem , najčešće su to:

  • Problemi u partnerskim odnosima
  • Problemi u motivaciji
  • Panika
  • Anksioznost
  • Lakši i teži oblici depresije
  • Problemi u ishrani (anoreksija, bulimija, orotreksija)
  • Problemi sa samopouzdanjem i verovanjem u sebe
  • Povučenost
  • I mnogi drugi.

Kao što možete da primetite različiti problemi, dovode ljude kod psihoterapeuta sa ciljem da im bude bolje.

 

Moj put kroz psihoterapiju

Moj put kroz proces rada na sebi počeo je pre 11 godina, a sada se sećam tog prvog sastanka kao da je bio pre sat vremena. Kada bacim pogled na mene pre 11 godina, svedočim svom napretku u različitim poljima. Svako ko je tada bio sa mnom u grupi i sa kime se i danas susretnem ili promenim po koju poruku kažu da je promena očigledna. Moj rad na sebi počeo je grupnom terapijom. Od osobe koja smatra da nema nijedan jedini problem , postala sam svesna da i te kako imam gomilu neobrađenog sadržaja , slepih mrlja, problema sa prihvatanju odgovornosti za svoje postupke, da sam zaboravila ko sam , da sam izgubila autentičnost, bila sam ispunjavač tuđih potreba, bez jasnih granica, sa strahom da kažem ne. 

Kompletan tekst o mom putu kroz ličan rad možete pročitati ovde.

 

Kroz grupu naučila sam gomilu stvari, od toga da ljude vređa kada im zaboraviš ime ( o da, desilo mi se, verujte da me sada pitate u bilo kom trenutku dana ili noći znam svako ime iz te grupe, šta ih boli i na šta su ponosni. Sve to jer sam preumorna došla na edukaciju i zaboravila ime jednom članu. Od tada sam mesecima nosila papirić sa imenima u Novčaniku sa rasporedom sedenja (dobra stvar retko su članovi menjali mesta) i taj spisak iščitavala krišom pred edukaciju ili u wc –u centra i u grupu se vraćala tek kada sam sa 100% sigurnošću znala raspored  . Kasnije sam sebi snimila glasovnu poruku sa imenima članova i preslušavala pred svaki sastanak), shvatila sam da drugi imaju granice i da je to ok, naučila sam da aktivno slušam, naučila sam da postavljam pitanja, naučila sam da prećutim stvari koje me se ne tiču . naučila sam da se nosim sa odbacivanjem i naučila sam da nije svaki čovek za svakoga niti da moramo da volimo svakoga ali da je poštovanje ne ophodno za dalji kontakt i odnos.

Dobra stvar u ličnom radu kroz grupu je taj da uvek dobijete povratnu informaciju o sebi, ali i to da od drugih naučite mnogo stvari kroz njihovo rešavanje problema i da ta njihova rešenja možete da upakujete u vaš sistem vrednosti i da izvučete benefit. Ljudi kroz grupu najviše nauče o svojim stavovima, ulogama koje igraju, načinima na kojima donose neke pretpostavke , načinu na koji se konfrotiraju, načinu na koji ulaze u sukob ali i kako ga rešavaju. Za veliki broj ljudi ovo je jedinstvena prilika da upoznaju sebe van zone okvira i sigurnosti ili ono što danas zovemo zona komfora.

“Zašto ljudi idu na psihoteapiju?”

Proces i Sadržaj kroz psihoterapiju

Prva stvar koju učite na edukaciji je kontakt sa klijentom. Klijentom ne pacijentom, klijentom. Najbitnija stvar koju će te izneti sa terapije je odnos. Odnos je ono što menja čoveka i odnos je ono iz čega čovek uči. Pogrešno je uverenje da samo klijent uči na svojoj psihoterapiji, o kako učimo i mi. Učimo o nama samima o tome koliko nas neka tema  ”gađa” tamo gde smo slabi i učimo da empatišemo bolje , da možemo bolje da razumemo. Kao što sam vam na početku rekla svi smo individue, svako sa svojim tumačenjima sveta, a vi nam u svakom tom kontaktu pružate uvid i mogućnost da se i mi razvijemo kao ljudi.

Sledeća stvar koju učite su Proces i Sadržaj. Sadržaj je ono sa čime dolazite na terapiju, odnosno sve ono što izgovorite, svi oni problemi, sve one teskobe koje vas u tom trenutku muče. Proces je ono što se dešava ispod, odnosno šta je ono što je dovelo do toga ali i kako se to reflektuje na vaš odnos sa terapeutom (ali i okolinom) . Kroz proces terapeut prati vaš sadržaj. Kada upoznamo proces kako je do nečega došlo, to nešto možemo da menjamo. Proces je često nesvesan, automatski i kao takav ljudima bez objektivnog posmatrača po neki put ne uhvatljiv.

 

Stvaran rad počinje onda kada se ugleda proces.

 

Da pojednostavimo, ljudi se na psihoterapiju javljaju kada ih nešto pritisne i kada stari mehanizmi odbrane više ne funkcionišu. Kroz moje iskustvo, čak i onda kada se osoba javi da bi radila na sebi ( a retki su slučajevi samo toga) duboko u sebi je svesna da neki zastareli obrazac narušava njegov dalji napredak i da se zbog toga osećaju loše. Obično se već u prvih par sesija zagrebe površina i iskoči neka vrsta problema ili visokog nezadovoljstva i potisnutih negativnih emocija.Opet na pominjem iz mog iskustva, ne znači da druge kolege nemaju drugačijih uvida i drugačije klijente.

Zamke koje prate psihoterapiju

Zamka se krije u tome da ljudi često izbegavaju psihoterapiju iz uverenja ili stereotipa da je to za ludake ili pogrešnog stava društva da je psihoterapija ”kupovina prijateljstva” pa problem maskiraju kroz različita ponašanja dok i te tehnike ne prestanu da deluju. Ti obrasci mogu biti pozitivni ali i negativni, neki od najčešćih načina zamaskiranja problema su:

  • Beg u alkohol
  • Beg u narkotike
  • Beg u posao
  • Beg u kratke veze ( tj. Česte promene partnera)
  • Ostajanje u lošim odnosima (time nije samo naša odgovornost)
  • Odustajanje od svojih želja i pokoravanje tuđim potrebama
  • Ulaganje sve svoje snage u posao
  • Preokupacija fitnesom i zdravom ishranom
  • Preokupacija društvenim mrežama
  • Istraživanje i posvećivanje života različitim Guruima
  • Posećivanje vračara, gatara i sl
  • itd

“Zašto ljudi idu na psihoteapiju?”

Tek onda kada prođe mnogo vremena, potroši se mnogo energije, živaca ali i novca ljudi dođu na terapiju . Tu se sada javlja sledeća zamka, a to je da se očekuje rešenje sada i odmah tj. Instant rešenje- koje psihoterapija ne može da pruži. Da bih vam slikovito objasnila zamislite da su vaši problemi boca nekog gaziranog napitka koju godinama drmate i tresete a ne popuštate pritisak. Šta bi se desilo kada bi tu bocu odjednom otvorili ? Verovatno bi eksplodirala a vi ostali bez sadržaja. Suština psihoterapije je da prvo prekine drmusanje a zatim postepeno oslobađa pritisak , kao sa čepom na flaši, a zatim lagano rešava deo po deo i time prekine začarani krug nakupljanja problema- kako bi flaša uvek bila u balansu. Nadam se da ste me razumeli .

Sledeća prelomna tačka nastaje onda kada posle određenog trenutka ljudi kreću da osećaju pozitivne strane psihoterapije. Tada se često javlja želja za odustajanjem od iste, smatramo da je to ta promena i da smo sve svoje tegobe rešili. Nije zabavno reći klijentu da su to tek prvi koraci i da razrešavanje tek kreće, da je potrebno da budu strpljivi jer prava borba upravo kreće. Ono što se u tim procvatima zapravo događa je omekšavanje granica, lakše dolazimo do promena jer imamo jasne parametre ispred sebe. Međutim te iste granice lako očvrsnu kada se dotaknemo suštinskih tema, onih koje smo vešto izbegavali godinama. Zašto jer naše unutrašnje teži homeostazi, teži ne promeni, teži da se ne odriče ničega što mu je dotle koristilo, da sve bude bolje ali da ono ne uloži ništa. To je druga zamka našeg bića. Želimo da nam bude bolje ali da tu cenu u pola platimo. Ne može. Ne ide. Sve što je u životu vredno košta, tako i u psihoterapiji. Ako želite da imate samopouzdanje to znači da morate da se prvo pouzdate u sebe, u svoje veštine. Da bi se pouzdali u svoje veštine treba prvo da ih izgradite i otklonite kontra-veštine tj. Ono što umem u šali da nazovem ”drži vodu dok majstori ne odu” odnosno veštine koje smo stekli onda kada nismo imali pravi odgovor na životne probleme, pa umesto prave veština , koja nam iz različitih vidova nije bila dostupna, izgradimo kontra-veštinu.

Često uz samopouzdanje ide odgovornost, jer kako bi smo se pouzdali u drugu osobu koja nije odgovorna?! Samim tim vodi nas zaključak da manjak odgovornosti prema sebi , svojim delima i postupcima nam umanjuje samopouzdanje. Ako ne možete da se oslonite na sebe da ćete nešto uraditi obično to prebacimo na drugu osobu, u detinjstvu na roditelja, kasnije na partnera a onda decu. I to je čitav krug koji treba raspetljati. Da bi se čitav krug raspetljao potrebno je vreme. A kada se sve raspetlja onda lagano svaka kockica dođe na svoje mesto.

 

Nadam se da sam vam ovim tekstom bar malo približila psihoterapiju i dva osnovna pitanja :

”Zašto i Kada se javljamo na terapiju?” !

Kao što vidite psihoterapija nije za tamo neke lude ljude ili plaćanje drugarstva, većina klijenata su visoko funkcionalni ljudi koji imaju poteškoća i kojima pomažemo da poslažu kockice na pravo mesto, ja (i moje kolege) sam tu samo alat koji vam pomaže da to prođe nešto bolje i nešto lakše uz pitanja i po neku sitnu intervenciju, ali sav posao je Vaš i sva snaga je u vama.

“Zašto ljudi idu na psihoteapiju?”

Do sledećeg čitanja

 

Ljilja

 

Leave A Comment

twelve + sixteen =