Nova ja

//Nova ja

Nova ja

By | 2019-04-09T19:08:06+00:00 april 9th, 2019|Nova ja|2 Comments

 

Nova ja. Novi ciklus života, započela sam 18. 3. 2019. Ne znam da li će biti dobro, ne znam da li će biti bolje, ono u šta sam sigurna je da će biti moje i za mene najbolje do sada.

U naprednih godinu dana želim da se usmerim na sebe, na svoj rast i razvoj ali i na svoj posao.

Želim da promenom u sebi unesem promenu u svoj posao.

 

Šta sam to osmislila za godinu pred sobom?

 

Godinu pred sobom vidim usmerenu prvenstveno na svoj posao, zatim lični rast i razvoj, putovanja i društveni život. U prvoj polovini ove godine želim da diplomiram, da stavim krunu na dosadašnji rad i trud. Želja mi je da to bude do jula ove godine. Kako mi se za sada čini, ovo deluje ostvarivo. Želim da se posvetim svom poslu, pisanju, držanju radionica , snimanjima i održavanju predavanja .

 

Plan mi je da uvedem neke nove navike i nove načine razrešavanja problema. Jedna od stvari koje želim da uvedem je učestalost pisanja na blogu, zatim redovno pisanje pisma podrške putem e maila, više snimanja na igtv-u i da uvedem ponovo liveove jednom nedeljno u kojima možete da me pitate sve što želite.

Nova ja

Izazovi i ja

U prve dve nedelje već sam se susrela sa poteškoćama u ostvarivanju ciljeva. Za početak, prestala sam da se budim u 5 i ako mi je vreme koje sam imala za sebe do 7 ujutru prijalo, radno vreme do 1h ujutru i buđenje u 5 je išlo neko vreme ali dalje ne ide.

Vreme od 5 do 7 sam koristila, da pišem dnevnik, odradim pilates ili jogu, čitam knjige ili članke koji su u vezi sa psihoterapijom. I ako u toku dana mogu da odradim sve to , nekako mi se dopadao osećaj da do 7 ujutru već imam par stavki odrađenih samo za sebe i da bez bojazni mogu da nastavim dalje dan bez grča da li ću taj dan stići da odvojim vreme za vežbanje ili čitanje stručne literature. Potrudiću se da se vratim nazad na ovo vreme ustajanja jer znam da mi je prijalo.

 

Drugi izazov u kome sam omanula, pala sam ispit. Mislim da mi je ovo teže palo nego bilo šta drugo. Osećam se posramljeno , osećam se kao da nemam dovoljno talenta da savladam poslednja dva ispita na ovom fakultetu. Osećam kao da je neki deo mene i odustao u ovom momentu. Možda je trenutak ljutnje prema sebi ili trenutak  razočarenja u sebe. Potrebno mi je vreme da se odvojim od ovog novo nastalog haosa i vidim koje su mi preostale opcije.

 

Mučim se da ispišem tekst o svojim neuspesima, negde sam duboko u sebi uvek znala da su oni samo deo puta ali obavezala sam se da ću pisati kroz sve ono što prolazim.

Potajno sam želela da ova godina bude , godina u kojoj će sve ići lakše.

Nova ja

Ljubav i ja

Meni bliski ljudi su me pitali, šta ako se pojavi neko ko je vredan pažnje i vremena?

Možda hoće, možda neće. Ako se pojavi nadam se da će razumeti moju odluku da na neko vreme ne učestvujem u ljubavno-partnerskim odnosima. Očigledno je da na tom polju ne umem ili ne znam ili imam prevelika očekivanja i ne funkcionišem najbolje. Ne umem. To je polje koje još uvek otkrivam u sebi . Kakva osoba treba ja da budem da bih u svoj život primila osobu koja će se dobro uklopiti, snaći, na kraju i umeti sa mnom. Ne znam , jer neke duboke delove sebe još uvek sebi nisam razjasnila. Ako osoba i ne ostane, možda nije bilo pravo vreme, možda nisam bila prava ja, možda jednostavno i ne treba da bude u mom životu.

Kroz čitav svoj život uvek krećem od sebe, gledam šta sam ja uradila ili šta nisam uradila. Ovo ume da bude mač sa dve oštrice . Po neki put toliko analiziram da me uhvati paraliza ili toliko umem da preuzmem na sebe stvari iz odnosa koje kada se posle nekoliko meseci osvrnem shvatim da nisu moje. Često za sebe mislim da nisam dovoljno vredna ljubavi, pažnje, sreće i da to uvek treba (mora skupo da se plati) , a stvarno nije tako.

Jednostavno sada znam da je pravi trenutak da prestanem da forsiram tu stranu i da se u ovom trenutku usmerim na neke druge aspekte života. Verujem da zvuči otkačeno, da se jedan psihoterapeut koji je zagovornik toga da je ljubav i emocija bit čovečanstva, bit svakog dela, na neko vreme stavlja emotivni život na pauzu.

Moja odluka nije pala tako lako, pala je posle nedelja samo-analiziranja, mnogo neprospavanih noći . Zaključak svega toga je da :

  • Previše maštam u odnosu
  • Ne znam da očuvam svoje granice
  • Smatram da ne vredim partnerovog truda
  • Smatram da ne vredim partnerovog vremena
  • Smatram da nisam vredna truda partnera
  • Lako odustajem od svojih potreba
  • Pristajem na manje nego što mi treba ili što zaslužujem
  • Itd

«Ponavljamo sve ono što ne popravimo!»

Ako mi se kroz veze provlači isti šablon znači da stvari ne menjam već samo ponavljam. Biram pogrešne partnere kako bih naučila lekcije koje prvo treba da raščistim sama sa sobom. Ako želim da smanjim dalja lutanja zar zapravo nije trenutak da baš sada stavim pauzu na tom delu?

U životu dobijemo ono na šta se usmerimo, očigledno da sam ja bila usmerena na, po mene, lošu stranu.

Nisam bila te sreće da svog partera upoznam u dvadesetim, ali to ne znači da ga neću prepoznati u tridesetim.

 

Nedelja 3

Ovu nedelju sam posvetila sebi. Trudila sam se da usporim, da oslušnem sebe. Druga nedelja bila mi je ispunjena stresom i shvatila sam da mi je potrebno da usporim, oslušnem sebe.

Kroz ovu nedelju sam radila taman onoliko da ne izgorim a više posmatram sebe , posmatrala sam šta je ono što me trenutno ometa, šta mi izaziva stres.

U ovoj nedelji shvatila sam da sam obojena ljutnjom i besom. Shvatila sam da treba da oprostim sebi, drugima. Da me ljutnja sputava u daljem napretku.

Tako da je jedan čitav prošao u laganoj meditaciji, tišini, ispitivanju prošlosti. Koliko sam spremna da pustim i oprostim. Shvatila sam da sam ljutnji i besu prepustila previše kontrole nad životom. Nije mi bilo lako da priznam, dame zadnjih 4 meseca voza ljutnja. Prvo spoznaja da me voza ljutnja koja je bila potisnuta, zatim prihvatanje te ljutnje i doživljavanje iste me je preplavilo na par dana, to je rezultovalo time da sam sebe kočila jako mnogo . Nisam sebi davala dozvolu da se prepustim lepotama života.

Previše sam snage i energije trošila u opravdavanje rezultata koji nisu bili dovoljno dobri, čak šta više bili su loši. Vreme je bilo prihvatiti odgovornost za svoje deo kolača. Skupila sam hrabrost. Pogledala sebe u ogledalu i shvatila da je vreme da krenem dalje, sve se to zbilo u prošlosti. Preživela sam je, sada je na meni da li ću i dalje biti ograničena njome ili dozvoliti sebi da napredujem.

Nezavršen fakultet – stoji da neke stvari nisu bile na mestu, da je bilo problema, ali ruku na srce nisam ni uložila svoj maksimum za tu diplomu. Vreme je da za taj deo prihvatim da nisam uložila 100% sebe i da zasučem rukave i postignem rezultate.

Nerazvijen posao– u mojoj glavi kočila me je diploma. Nisam sebi dozvoljavala da pokažem svoje znanje, iz želje da se ne ističem i da ne skrećem pažnju na sebe. Plašila sam se da će mi velika većina ljudi reći da nemam dovoljno znanja (jer je meni u glavi da papir predstavlja moje znanje) .Plašila sam se osuda kolega i koleginica. Plašila sam se da će moja disleksija biti razlog za podsmeh. Trebalo je mnogo snage da se suočim sa time da je ovo i deo moje odgovornosti. Da sam ja ta koja nije uložila dovoljno vremena ni truda i da sam sama još dodatno stvarala sebi stres i strah od odbacivanja , sama sam sebe isključila . Tako da sam opet dobila dublo golo. Nikome nisam smetala, nikome se nisam isticala ali moje unutrašnje je opet vrištalo.

Bila sam neredovna u pisanju , bila sam neredovna u objavljivanju, čak sam i neke stvari svesno odbacivala. Vreme je da to stane. Ponovo sam se aktivirala, pišem, kačim postove. Otvorenije pričam o svojim teškoćama. Nije uvek lako ali gotovo uvek od vas dobijem pozitivne komentare i to me dodatno ohrabljuje.

Emotivni život– ni sama nisam dala 100% od sebe. Bila sam ljuta. Bila sam ogorčena, a nisam dozvoljavala da prođe. Ovo mi je bio najteži deo kolača. Zalogaj koji sam najteže progutala. U svojim očima ja sam ta koja je uradila sve , ja sam ta koja je bila savršena. Nisam, niko nije savršen.

 

Žena u meni je nestala, zaboravila sam koliko su neki aspekti ono što mene čine ženom, ne samo moja garderoba, ne samo moj izgled. Počela sam da prihvatam svoju žensku stranu. Počela sam da prihvatam da ne moram kroz sve sama, da je ok da ne znam sve, da je ok da ne budem uvek ratoborna i da ne mora da me ”vozi” princip mogu bez svih i da stalno budem u stanju borbe. Sve ovo je uticalo na moj emotivni život.

Nova ja

Ograničavajuća uverenja koja sam spoznala u ovoj nedelji:

  • NE SMEM DA TRAŽIM ONO ŠTO MI TREBA, plašim se da ću time drugima naštetiti
  • NE SMEM DA KAŽEM ONO ŠTO VIDIM iz straha da ću biti odbačena
  • NE SMEM DA SE ISTIČEM- jer ne vredim dovoljno
  • JA NISAM DOVOLJNO VAŽNA I BITNA
  • MORAM SVIMA DA POKAŽEM KO SAM
  • MORAM MNOGO DA DAM
  • GLUPA SAM , SVI SU DRUGI PAMTNIJI OD MENE
  • KASNIM U OSTVARIVANJU

 

Kada pogledam ovaj spisak pitam se koliko puta sam sebe samo sebe vodeći se ovim sebi pravila štetu? Moj rad sa iracionalnim uverenjima sam počela. Polako , korak po korak.

 

Put se nastavlja dalje….

2 Comments

  1. Olga april 10, 2019 at 08:22 - Reply

    Bravo 💪 samo naprijed, obozavam rad na sebi,vjerujem da ces uspjeti doci do svog željenog cilja i da ces putem osjecat radost. Zapratim te i na instagramu da mi ne promakne koji post.

    • Ljiljana Maldaner april 16, 2019 at 21:57 - Reply

      Hvala vam puno! Zajedno ćemo do ostvarivanja ciljeva! Hvala i za praćenje na instagramu!

Leave A Comment

twenty − 1 =