Oproštaj i prepuštanje

//Oproštaj i prepuštanje

Oproštaj i prepuštanje

By | 2019-04-18T15:43:47+00:00 april 18th, 2019|Nova ja|0 Comments

Oproštaj – Psihološka definicija oproštaja(opraštanja) jeste odbijanje da povredimo onoga ko je nas povredio.

Posle saznavanja svojih ograničavjućih uverenja rešila sam da se uhvatim u koštac sa njima. Pretraga po sebi nije urodila previše ploda, pozvala sam pojačanje. Moje pojačanje su bile prijateljice. Par namernih susreta i jedan slučajan, bukvalno dok sam se vraćala iz šetnje. Srela sam na drugaricu iz detinjstva sa kojom u zadnjih par godina nemam previše kontakata. Nismo u svađi, nismo se u sukobu razišle jednostavno putevi su nam se razišli.

Šest dana u nedelji trudila sam se da dokučim šta je sve to u meni doprinelo da neka ograničenja prevaziđem a neka zadržim . Ma koliko se trudila samostalno da prekopam sve bilo je potreban neko sa strane, neko ko je imao uplita u moj život sa objektivne distance.

Oproštaj drugima ali i sebi

U prvim danima ove nedelje shvatila sam da je došlo vreme da se oprostim sa svojim demonima, sa svim onim ljudima koji su me povredili, vreme je došlo i da oprostim sebi. Proces je išao tako što sam krenula od onih najbolnijih.

Tehnika koju sam koristila zasnivala se na kombinaciji više tuđih tehnika  sada i ne znam koji deo je od kojeg autora, pisca ili kouča.

Tehnika koju sam ”sprovela”je moj sklop onoga što je meni prijalo i što sam znala da će kod mene da radi.

Za početak, dela, reči, situacije  podelila sam na rizične, manje rizične, teške, srednje i pređi preko toga.

Tvrdoglava, uporna, krenula sam od najtežih odnosno onih rizičnih, moja parola je – preživela sam je već veću štetu ne može da mi nanese no što sada radi. A radi to, da me drži zarobljenu u tom danu, u tom satu, u tom trenutku a treba da ostane tamo, gde joj je mesto u prošlosti.

Za opraštanje je od ključnog značaja razumevanje druge strane. Psihološka definicija opraštanja jeste odbijanje da povredimo onoga ko je nas povredio. Ovo odbijanje se ne odnosi samo na bukvalno povređivanje, već i na svako svođenje računa, osvetu pa čak i pokušaje da se drugi ubedi argumentima i kroz raspravu u to da je pogrešio.

Znajući kakve su mi reakcije na te situacije bile, da sam bila slabašna i fizički i psihički i mentalno mesto na koje sam odlučila da ću da se prepustim je spavaća soba , ušuškanost u omiljeno ćebence, arabijska muzika i limunovo eterično ulje. Bila sam spremna, nisam znala šta mogu da očekujem kakve će mi reakcije biti, telefon sam napunila i bila u svakom trenutku spremna da pozovem Adu ako zagusti da dođe da me sastavi, znala sam da će moći Peat ili bilo koju tehniku da upotrebi i da nema zime, do uveče ću biti dobro.

Znači u svojoj glavi sam bila pokrivena i ako se previše rascepim imam koga da me sastavi.

 

Tehnika se sastoji u tome:

10 minuta lagane vođene meditacije, u kojoj zamišljam da me zlatan krug okružuje od stopala do glave .  Kada postignem stanje mira i praznine vratiću se u sećanje najbolnijeg trenutaka koji treba da oprostim, sebi, njemu , svima. Rekla sam sebi nemoj ostajati predugo u tom sećanju samo onoliko koliko je potrebno da povratiš svakog aktera u tu scenu. Oprosti svima, zahvali se što si preživela, oprosti sebi jednostavno neke stvari nisu bile za to vreme a to ne znači da neće doći. Oprostila sam toj Ljilji, oprostila sam i njemu i ako oproštaj nikad nije tražio , oprostila sam. Osetila sam se rasterećeno , više nisam bila vezana okovima tog trenutka. Za ceo proces trebalo mi je 30 minuta. Kada sam ”došla” sebi shvatila sam da sam mokra, od glave do pete. Mokra od znoja, suza, ali lakša. Pustila sam. U prošlosti je , tamo gde se zbilo.

 

Na red je bilo sledeće. Uzela sam pauzu. Proćaskala malo sa drugaricama, ne otkrivajući u kom sam procesu. Želim da verujem da se svaka od njih intuitivno javila na poziv. Bez suviše pitanja uz jasnu emociju, volim i ja tebe i ako sada nisam tu.

 

Vratila sam se u svoju spavaću sobu na red je došlo sledeće, pa sledeće i tako redom. Svaki dan po malo, svaki dan sve lakša. Zanimljivo je da se i hrana ”sama” od sebe redukovala, da nije bilo noćnih napada na frižider, nije bilo trčanja do trafike po samo još jedne grisine ili smoki.

Na neke stvari sam se vraćala, rešavala ih jednu po jednu ili  onoliko koliko sam bila spremna u tom trenutku.

Oprostila sam a da niko od njih i nije tražio da mu oprostim.

Potcenjenost i oproštaj

Kako se proces završavao, shvatila sam da se situacija nameće i da je vreme da se uhvatim u koštac sa  uverenjima, stereotipima i staklenim plafonima.

Kafa , cigareta, razgovor, otkrivam svoje uvide njima.Za  mnoga ne znam kada su počela ili nastala. Krajem nedelje krećem u šetnju. Intuitivno kreće ranije iz parka i nalećem na nju. Subota noć. Kiša. Dogovor da se za 30 min vidimo u kafiću na kafi.

Stižem nešto ranije, zaboravljajući da je ona možda ključ mojih misli iz detinjstva. Pričamo, različite teme. Jedna tura, druga, ide lagano. Hvatamo se teme posla. Hvatamo se teme prošlosti. Dolazimo do jednog od mojih ograničavajućih uverenja: potcenjenost ali i precenjenost.

Odrasla sam u zoni potcenjivanja , verovala sam da ne vredim dovoljno i to je ostavilo poprilično traga u mom odrastanju. Kako je vreme prolazilo , menjala sam okoline, drušva , ljude uvek je ostao deo mene koji je verovao da vredim manje . Otpočela sam edukacije, završavala ih, fizički se menjala , radila na sebi, počela da radim, sticala iskustva, a opet jedan deo mene je ostao zarobljen negde da nisam divoljna !
Ljudi ko ljudi, naslute vašu slabu tačku pa vas dodatno pritisnu baš u nju. U jednom trenutku pustiš pa te ne boli ali vera u tuđu istinu ostaje.
Nastaviš da radiš , što na sebi, što u sebi, što oko sebe i dođeš do trenutka kada drugi počinju da te precenjuju! Opet duplo golo
Jedni te vuku na dno drugi te izdižu u zvezde!
I ako mislite da mi je precenjivanje prijalo, jeste u početku. Prijalo mi je dok nisam shvatila da svi oni ne vide mene, vide obrise mene, obrise na kojima sam godinama radila ali oni su delovi mene. Da bih održala tu sliku morala bih dodatno da se foliram, radim stvari koje ne volim- a to nisam ja ili bar više nisam želela da budem.
Potcenjena– posvetila sam se napretku. Sklanjala se od ljudi koji su me gledali sa visina, dok se nisam izmestila iz cele situacije i doživela drugačije sebe. Ima trenutaka kada i danas pomislim da nisam dovoljno vredna, ali pogledam u prošlost vidim da sam iz kuće koja nije imala svoje kupatilo došla do devojke koja je samostalna.
Precenjivanja– nisu videli mene. Onu mene koja se trudila godinama . To nije bila sreća to je bio trud i zalaganje.
U oba slučaja ljudi me nisu videli celu. Nisu videli moju sredinu, da sam ista ona koja : pije sama kafu, radi 24h, izlazi u kafanu, druži se sa svima od romske porodice do uglednih ljudi, sluša od Silvane do Nirvane, ne krijem da umem da popijem, radi 3 posla, jedem od birtije do lux mesta , vežbam, šetam… sve sam to ja.
Neki deo nije lep, neki deo je prelep. Ali svi ti delovi su deo mene, tj ja sam sve to i mnogo više!

Ništa joj ne govorim. U razgovor nam upada razbibriga koja nas je dovela do besplatnih pića te večeri. Nismo se pobunile ili tačnije nisam se pobunila po prvi put da mi neko plati nešto. Ona po malo šokirana a ja skroz mirna.

Razgovor nastavljamo u mom stanu.

Sećam se ključnog trenutka, sedimo u dnevnoj sobi , ona mi govori zašto sam prerasla i zašto su neki komentari takvi kakvi jesu. Shvatam da sam potcenjivanje prevazišla u momentu kada sam prešla u svoj stan. Kada sam sa obe noge na zemlji preuzela ono što niko od njih nije. Ja dete jedne Vide, koja je tek 1994 dobila kupatilce od 2 kvadrata je sada samostalna devojka, kojoj mamina suknja nikad nije bila skrovište već mreža za slobodan pad. Shvatam da se te slobode ne odričem. Shvatam da su me neka uverenja držala u jednom mestu jer sam i sama poverovala da ne vredim više i da je njihova definicija mene moja sudbina. A nije . Neće ni biti, ne želim da samoispunjujuće proročanstvo utiče na moj život. Želim da moj život zavisi od mene, mog truda a ne nečega što mi je neko nametnuo, a tada nisam imala kapacitet da se suprotstavim.

Izbor i oproštaj

Izvini, dosta je. Poštovala sam tvoje mišljenje, ali ono je tvoje ne označava mene , možda nekad i jeste ali danas ne. Lako je popljuvati tuđ tru i rad dok udobno sediš uvaljen u kožnoj fotelji u svojoj zoni komfora. Nije mi žao, biram da ne zavisim, biram da budem ja, biram da mogu da kažem ne volim , biram da kažem ne dopada mi se, biram da kažem da bela košulja i iphone X ako ga želim ili ako mogu da ga kupim . Biram da budem slobodna. Biram da budem ok. Biram da volim . Biram da budem i slaba i jaka. Biram da budem drugačija. Biram da znam obe strane zakona. Biram da biram.

 

Oprostiti nekome nepravdu koju nam je naneo znači pomiriti se sa time što se dogodilo i ostaviti za sobom sva osećanja koja su sa time povezana. Bilo da se radi o prevari od strane bračnog partnera, izdaji na poslu ili od strane prijatelja, sposobnost da se oprosti je neophodna kako bi se život mogao nastaviti bez ogorčenosti. Ovakvo svesno oslobađanje od neprijatnih osećanja zapravo je sposobnost koja se ne razvija lako i koja podrazumeva niz karakteristika koje osoba treba da poseduje kako bio opraštanje bilo potpuno i iskreno.

Tatjana Firevski Jovanović

 

Pitam se šta mi nosi peta nedelja.

Do sledeće nedelje .

Vaša Ljilja

Leave A Comment

5 + thirteen =